Trenutak nakon …. Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
119 пута прочитано

Sedela je mirno u uglu sobe

(kao u svakom

tragičnom kraju priče o buntu)

„Želim samoću“ ponavljala -nikome

a zamišljala  da joj je neko na rubu živaca.

Senke su se smenjivale – prepodnevna,

popodnevna, noćna… Zbog tišine u ličnom dahu,

nije više mogla izgovarati „želim samoću..“,

pa je počela pisati na pokidanim stranicam dnevnika.

Listove je bacala naokolo

kao da gađa zle namernike…

I to je istrošila.

Ni olovke, ni lista više ne bî.

Sedela je mirno…

kao što sedi kidač utrobe,

bacač mina na svoju istoriju,

o,

previše mirno.

Pružila je ukočenu ruku kroz prozor,

otkinula list vinove loze…

prerezala venu na levoj ruci ,

a desnom krvlju napisala:

„Uspela sam. U samoći se stvara poezija“

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39865

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.