Raskršće

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
82 пута прочитано

Eto me,

ispod nekog  crnog neba,

gde sedim u sred polja,

strašno star

sa štapom u ruci,

kao junak,

sa otkinutom nogom

u muci.

 

I da se pohvalim,

bolelo me srce,

jer pustih zveri,

da oko njega trče.

I zapalih lulu,

kako bih uvažio

Božju buku,

sa gomilom ruku,

da me aveti,

po duši tuku.

 

I postavih pitanje;

ali šta?ali kome?

Zbog koga!?

a ni od kuda glas od Boga.

Gubim razum!

Za životom volju!

Izdaju tvoju!

Dok se nadam,

samo blagom

nervnom slomu.

 

Sakrih pogled ludaka,

u tišini između redova.

Gde stalno krijem,

svoje oči,

kako bih izbegao

pegave ruke

čangrizavog škrbog starca;

ispod semafora,

na sred raskršća,

na bojnom polju,

Kosovske dece.

Sa crvenim  svetlom

u glavi.

Sa nadom,

da je ovaj put

ipak onaj pravi.

 

Ulica je moja

široka i prokleto zelena,

prostrana kao livada,

put do nebodera,

ispod nasmejanih zvezda.

 

A osmeh, kao dodatak kafi,

sa smradom u  pepeljari,

sa dimom iz bureta:

vulkan,erupcija

veliki prasak,

u oboleloj glavi!

Što doziva dan,

umoran san.

Ritual iz prastarog vremena,

kad bejahu Druid,Vrač,Pagan

ponosan i jak.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39979

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.