***Radenko Nastić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
152 пута прочитано

Pođoh u jutro plavo,da osetim tišine dah
Ali kao oblak,tišina se razveja u prah.

Htedoh do zvezda,da upoznam neba moć
Ispružih ruke,ali zvezde se skriše u noć.

Siđoh do reke,da se nagledam bistre vode
Odraz u oku osta,a reka ka ušću ode.

Priđoh ljudima spreman srce da darujem čak
Ali kao zloduh dočeka me ledena studen i mrak.

Poželeh pobeći od svega,ali u meni sve je
Iz bolne potrebe za svetlom rodi se stih ,da me ogreje.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40079

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.