TUŽNO JUTRO — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
78 пута прочитано

Majka je zaspala.
Sat se nije čuo, ni udar muva o prozore (a proleće je po tome poznato).
To je dobro – zaspala je najzad; i ona je legla, pokrila se ćutnjom i mislima: „znam, neka, neka, znam,“
Tačno u sedam, probudili su je. „Zašto niste ranije!!! Vi ste ludi, đavolii !“
Stresla je sa sebe leto, jesen, zimu i udahnula:
„Umrla je moja…. “
Od tada do sada, razmišlja:
„Da li mi je nešto htela reči? Da li? Da li? Šta?“
Ništa.
Njoj je bilo milo što joj ne ubija smrt. Nečujno, vasionski, repom slepog miša –

njena ljubav kopa mesto za porodidično blago

„evo žiga, zverî !“

Majka

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40080

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.