Pesme nedelje za oktobar 2013. – Bira Ljuba Obradović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

ТУЖНА ПЕСМА О ШАРОВУ

Синоћ кад сам именом га звао,
Док је болан лежао на трави,
Задњи пут је главу подигао,
Да ме види и да ми се јави.

Ноћ се црна просула над нама,
Па ни звезда ни месеца нема,
У душу ми завукла се тама,
Док га дижем рукама обема.

Мој се Шаров разболео тешко,
Па не може лавеж да изусти,
Видим да ће још у току ноћи,
Своју псећу душу да испусти.

Јутрос рано у свитање прво,
Тек што зора почела да плави,
Мој се Шаров пружио под дрво,
Ја га зовем, он ни да се јави.

Не знам шта се с њиме тако деси,
Све се збило к`о у некој причи.
Добро куче, то је био Леси,
Нико други на њега не личи.

Сада тамо у искрају баште,
Где се њише наша трешња стара,
Свежа хумка подсећа на место,
Где се Леси заувек одмара.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

 

Ponornica

Nekud su otišle,
nestale, ili su se s’krile,
iskrice, one što seti ne daju
oko da zasuze.

Tišina, kao oblak dok Suncu
mrači pogled oboren,
k’ dubinama krene se
zaboravljenima, pružene ruke.

Samo da kiše ne padaju,
trag povratku da ostane.
Kao kad se otkotrlja klupče,
raspetljaji da budu jasni.

A one,
kad reše zagonetku, povratak,
život, hoće li biti u istom sjaju,
jesenjeg jutra i kapima rose na listu?

© Branka Zeng

ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,
баш као путник
на кривудавом путу који предстоји,
лаког стопала и ваздушастог хода,
чинећи тако пут
за светлост да продре.

Сунце је у зениту
као ватрена лопта у подне
Тачно је дванаест часова
И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ
И морам да побегнем
од тога да будем заробљена у овом тренутку,
као Пепељуга у поноћ,
пре претварања кочије у бундеву
да се спаси оно што се спасти још може.

И блажено јурим
у пољу злата
моји снови позлаћени
Осећања неподељена.

Чаша до пола пуна
пенушавих перли бисера,
латица ружиних цветова
и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху
попут дуге од пољубаца,
неограничени поклон љубави
и звуци божанске симфоније
сви заједно стопљени
у мојој средовечној хармонији.

© Ратка Богдан Дамњановић RatkaBD

LjubomirVujovic

ДОГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ

Погледај брате небо ка југу Тамо где божур цвета из рана
Где заветни сјај облаком дише И рујом вида голему тугу
У име Немање и Душана За љубав наде сунца и кише
Погледај због сна будућих дана Нек ти реч заструји непрестана
Кроз поздрав роду, куму и другу Догодине, код Газиместана
Погледај брате небо ка југу Ту заветни сјај облаком дише 

Ослушни звон са спаљеног храма Тамо где светост предака сија
На Косову, срцу душе наше Крст је срушен без имало срама
У колевци српства пошаст клија Просто било сили којом плаше
Ал догореће та свећа вучија Уз ова слова одабрана
Када се зачује са свих страна Догодине код Газиместана
Ослушни звон са спаљеног храма На Косову, срцу душе наше 

Нека прође и стотину лета Свануће дан да избрише тугу
Кад радоснице низ лице кану Тамо где божур из рана цвета
Озариће сјај тробојну дугу Српске зоре опет ће да грану 

Погледај брате небо ка југу Молитвом за поља разапета
Са вером у моћ праведног света Сачувај речи да не нестану
Па нек прође и стотину лета Догодине на Газиместану

© Љубомир О Вујовић

FavoriteLoadingAdd to favorites

55total visits,2visits today

Ljubodrag

Autor: Ljubodrag

Ljubodrag Obradovic, Trebotin, 17.09.1954

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...