*** Radenko Nastić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
132 пута прочитано

Tako ko samozvanac presto
Ne večeri ove,ko zna kada?
Sjajem zalaska osmehnut
U ljupkosti zlatozarnoj mesto,

Tako ko Neron „jutarnje igre“
Il pozlate kad prostiru
Za otmenost paravana
Tako u veče ino:Osana!

I udaljujući se tako,blizak svemu
I pred niskošću tišinom
Tako ko samozvanac presto
Naklonom sanjara.Snom.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40346

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.