БЕРЕМ РЕЧИ

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
54 пута прочитано

БЕРЕМ РЕЧИ

Берем речи врелије од жара.
Рушим своје сопствено чезнуће.
Ако мора, нека и изгара,
Није срце од топлине вруће.

Круни ми се бехар и мирише,
Али нешто у мирису слутим.
И слутње се ко стакло разбише,
Сам сам! Хладан као стена, ћутим.

И, елем сам скренуо с памети,
Елем ме је притиснула тама,
Волим кад ми мисао полети,

Сваки осмех на њеним уснама,
Као шетњу по росноме цвећу,
Ако морам… нећу, хоћу ли… волећу!

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40538

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.