ТУГА

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
192 пута прочитано

ТУГА

Виолини да не дирам жице,
Кад бих мог`о, што срце не жели,
Пошао бих с тугом у свет бели,
Да не гледам њено мило лице.

Узми, узми судбо што је твоје,
Ја изгубих што ми живот значи,
А ти срце не јецај, већ плачи,
Док не скинем крваве завоје.

Моја туга, дуга је к`о море!
Моја рана зацелити неће,
Само хумка и шарено цвеће
После мене нека о њој зборе.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40566

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.