Рајица Драгићевић: ОДЛАЗАК

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
156 пута прочитано

ОДЛАЗАК

кад моћ постане немоћ и из мог ока слутног
кончић времена као поворка мрава извуче се сасвим ишчили
ти кажи ту је сад је био доћи ће само што није ево
били смо јесмо бог с тобом како да нисмо били

кад из топоса логоса одоса бешумно одем
ширећи луком према бескрају ломно крило
ти кажи није какви отишао ту је крај нас и у нама
јер свугде га је у свему живом чак и у стварима било

кад моја лира заћути и нигде више од ње не буде знака
кад тихо к забораву крене сва лепота и сва туга
ти кажи какви па то је немогуће ево ослушни чуј и почуј
јавља се с неба из земље воде отуд одовуд са севера и југа

кад фанфаре бубњеви чинели трубе објаве мој одлазак
и све се после стиша смири и к свакодневљу врати
ти кажи не не ја на то не пристајем устук смрти
ево те у мом срцу певај певај ништа што истекли су сати

Нови Сад, 11.09.2006. Рајица Драгићевић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/40731

1 comment

    • Slavica Zeljković on 25/11/2013 at 4:17 pm
    • Odgovoriti
    Please wait...

    О песми „Одлазак“ Рајице Драгићевићa

    Кончић времена

    Песма „Одлазак,“ Рајице Драгићевића је лирска, мисаона и љубавна, у исти мах. Не постоји жанровска граница, испевана је особеним стилом и језиком. Тема је уједно и наслов песме коју прожимају универзална питања о животу и смрти, о томе шта бива кад моћ постане немоћ и кад се кончић времена извуче, ишчили. Протицање времена упоређивано, готово стереотипно, са протицањем воде, песник пореди за поворком мравa. Живописна слика намеће питање шта их то вуче да се један за другим поређају у живи конац, зашто тако журе да би негде, изненада нестали. Песма“Одлазак“ има 16 стихова распоређених у 4 строфе, а свака почиње временским прилогом кад, у служби везника. Тим везником, песник везује чвориће на живом временском кончићу. Он припрема своју љубав да застане, да се сети, да поверује, да се не изгуби тугујући кад једном оде. Реч смрт се помиње тек пред крај песме. Нема дилеме да је спрема за свој последњи одлазак. Једино љубав може да порекне пролазност и нестајање. Љубав има свој недодирљиви завичај у сећању и срцу.“Кад из топоса логоса одоса бешунмо одем.“, тражи песник у речима, и у поретку, смисао, али се спотиче, и не налази га. Његова племенита и љубавна осећања према драгој, не може да објасни логос, као вишезначни филозофски и теолошки појам. То и јесте поента песме „Одлазак.“ Љубав наставља да живи певајући.
    Стиче се неодољив утисак да песник замишља тих одлазак, готово бешуман, да га пориче као одлазак заувек јер: свугде га је у свему живом чак и у стварима било. Преплићу се мисли, расположења и хтења са мотивима времена, слутње, заборава и бескраја. Сваки одлазак боли ширећи луком према бескрају ломно крило, песник се не мири, он наговара љубав као бесмртни део себе:“ти кажи, ту је сад био, доћи ће, само што није; ти кажи, ту је крај нас и у нама; ти кажи, ево ослушни чуј и почуј; ти кажи, ја на то не пристајем устук смрти. И сваки трећи стих је узбудљиво порицање одласка. Од тих, издвојених стихова, сачинила би се нова песма, љубавна.
    Љубав брани бит постојања јер кад све замре и кад се стиша: кад лира заћути, кад фанфаре, бубњеви, чинели, трубе објаве одлазак, ти ћеш певати у мом срцу: „Певај, певај, ништа што истекли су сати.“
    Тако песник продужава кончић времена коме се симболично и сликовито умиљава да би наставио да пева тамо где смрти нема.

    Славица Зељковић

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.