ЗАГРЛИ КАМЕН – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
99 пута прочитано

tumblr_mxazjdUmpU1qdrdwdo1_1280

ЗАГРЛИ КАМЕН

Када ти је тешко загрли камен,
и на дно бездана излиј све сузе,
људима не дај мач да ти суде,
мирисни трн загрли руже….

А када ти крв потекне густа
и рана топла постане дубока,
сакриј се тамо у пећини голој
по камењару мириши коров…

Гуји из крша испричај причу,
не бој се што језиком палаца,
неће ти ништа та отровница,
ни када све боли и тајне сазна…

Запевај јако нек јечи поље,
и ипак воли свом душом својом,
сви смо ми грешници на овом свету,
али, ипак камен сачувај са вољом…

Требаће ти, проста ми душа,
и када тугујеш и када бекријаш,
и веруј ми – оба ми ока,
с’ вером у Бога само добијаш…

На том камену мирно ћеш спавати,
сузе изнети и несанице,
људима не дај мач да ти суде,
руку им пружи савести чисте….

© Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41489

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.