ИЗИГРАНА – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
86 пута прочитано

grob

ИЗИГРАНА

Оној старици са литице што гледа,
валовиту реку и прудове , вирове и лугове…
не замерите сећање на доксате, плотове и запреге,
градине и воденице, мирисне дуње,
оне прве зоре рујне девојачке….пролећне…
и увојке дуге расплетене…уздахе и чежње….
раширене зене…… његове очи…. омиљене….
Опростите јој све мисли и жеље
док седи попут сене сама, скрштених руку,
и мирише струк дивље нане, сећа се растанака, туга,
радости и најбољих слуга- суза….
Стазама своје младости открива изнова
слике проживљене и види себе јаку и једру,
веселу и поносну,младу и пожељну….како носи ведро
пуно хладне изворске воде, децу и вриску
радости док беру највишу трешњу у пољу….
Себе најбољу….
Беше дете, девојка, супруга, мајка, бака,
а, сада дрво осушених грана и корена који
се назире испод трошне земље…
А, чинило се могла је боље и више…
Те своје снове, жртвоване, непроживљене…
да ли то судбина пише својим пером
залазак сунца и остатак дана….!?
Опет и ову ноћ остаје сама….
Изиграна….?!

(C) Mиладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41516

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.