ПРОБУЂЕНА – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
101 пута прочитано

IMG_4978

ПРОБУЂЕНА

Сећања ме некада море,
усред ноћи пробуде ме
и губим сузе попут јутара
следим прашњаве трагове…

Колико корења унутарње битке
остављају заувек у нама,
уздисаји душу парају,
као дуња зри на прозору тајна…

Као да је до свитања још далеко,
а, праскозорја сва занеме,
мигоље се жеље као пупољци,
срце да куца јаче би да крене….

Понекада немо причам са Месецом,
тихо корачам стазом муклом,
заспим са челом орошеним,
док трње избијам тешком муком…

Мору та пучина није далеко,
бурни оркани у висине зађу,
улице пуне празних руку….
Сви би да путују и себе нађу….

Престо тишине дивно мирише,
орхидеје нежне немире буде,
сећања ме баш често ломе,
али ми душом јутра руде….

Ја сам она што се верно смеје,
али оче варалице моје,
издају ме неспретне не делу
да сам јуче била лоше воље….

Челичи се вихор о планине,
а, о Сунце виловита магла,
варниче ми пред очима звезде…
За трен небо прстима сам такла…

© Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41654

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.