RECNI TOK
RECNI TOK
Mozes uzvodno plivati
al’ ce te reka neizostavno poraziti.
Samo ces izgubiti dragoceno vreme
Probao sam se reci plaziti
i dopao sam u jedva resive probleme.
/
Ipak, ne dozvoli da te voda valja k’o kladu
Zaveslaj brate levo il’ desno
zaplivaj sam, u paru il’ stadu
al’ uvek plivaj kud je umesno.
/
Meni je zelja plivati uz obalu, lagano
al’ vuce matica i cesto izgubim snagu.
Ni duboko potonuti nije mi strano
A neretko omrznem svu tu silnu vlagu.
/
Cuvaj se virova njih je sve vise
Posebno ovde u gornjem delu reke
Vir zna da privuce, prosto da zamirise
Ne pitaj, tonuo sam duboko u neke.
/
Ako bas zelis da ronis, tako i ucini
al’ dobro proceni kapacitet pluca
U me gadno biti dole u dubini
a sto je dublje studen je ljuca.
/
Ipak sam misljenja da ne treba roniti
i tako nas reka potopi vise puta
Precesto se od virova ne stignemo skloniti
Mnogo potonulih do kraja dnom luta.
/
Izbora ima dosta, pravaca, tehnike plivanja
Individualno se sa rekom moramo nositi
Muke je trostruko vise od uzivanja.
Pomiri se i nemoj bas puno prkositi.
/
U donjem, poslednjem delu, reka je uska
Mnoge tu obuzme strah i muk
Zalud se uzvodno tad rukama pljuska.
Sklopi dlanove kad cujes vodeni huk.
/
Tu je svemu sto znamo kraj. Tu gde sva voda pada
ostaje sve sto smo plivajuci ulovili
Izbora vise nema za sve je kasno tada
A pad ce biti onakav, kako smo rekom plovili.
Aleksandar Ilic
Related posts:
- Oktobar U Oktobru su pocele kise; Polumracna soba,na ulici ni glasa;...
Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.
Loading ...
Odneo me ceo tok,a pad ,pad je bio tresak…
Grom od pesme…
Napravicu zbirku tvojih umotvorina, citacu ih u svakom kutku svog nesklada…da me uravnoteze i vrate kraj obale te iste reke….
Ime…
Aleksandre,
prvo da ti se zahvalim za komentar na mojoj pjesmi „Moram“, a i da kažem za ovo tvoje „Čuvaj se virova, njih je sve više“.
Ne da ih je sve više, nego nekad pomislim da to neko buši korito rijeke kojom „plivam“ i pravi još i još virova i to jako dubokih, nesavladivih.
Inače, pjesme su ti dobre, imaju neku svoju neuobičajenu jačinu, koja iskače iz uobičajenih šablona „pjesničke jačine“, valjda zato što su tvoje pjesme, tvoja otvorena knjiga. Rado ih čitam.
Pozdrav, Miro
Ime, ti si u toj reci kao i ja. Znam da nam nije lako i da smo cesto na dnu ali smo ipak tu. Sto kaze Miro da se virova . . . nakotilo da bog sacuva. Da bi ih izbegli moramo da imamo jake misice, hladnu glavu i ne bas mnogo emocija. Sto je najglavnije ne smemo biti preosetljivi. Ali kako? Mi bas kontra radimo ( mi stihoklepci ) Glave su nam usijane, emocije raspaljene za misice ne marimo a preosetljivost je jaca od nas. Opet sa druge strane, da nije tih nasih rima i stihova mozda bi vec culi huk vode. Pesme nam dodju kao spasonosni udisaj. Dragi prijatelji mozda neki od nas, negde na stenama koje leze do pola u vodi stigne da uklese neku svoju misao,emociju ili vam pesmu. Koja ce da ostane posle naseg pada. VELIKO HVALA NA PODRZCI, OBOMA. Izuzetno mi znaci.
Da,ostace,na stenama,kao ZAVET/eto mi naslova za novu/ ,
kao jevandjelje jednog doba, u kome se pevalo u koritu reke zivota…Sve moze stati,ali ona ne……ni nakon naseg pada…..koji ce tek doci…
Od stiho*k*(S(lepca,jedno