ТО МОРАМ БИТИ ЈА! – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
34 пута прочитано

1618582_10202777154377227_115297212_n

ТО МОРАМ БИТИ ЈА!

Koја је то снага,
одакле та сила,
да сам у сред зиме
пролеће уснила…?!
Није то пролеће
садашњега лица,
то су они дани
распеваних птица….
Безазленост мирише,
а, даљине вуку,
виоре са прозора
на хиљаде руку…
Слобода махнито
лети до свих врата,
река стрмоглаво жури
без ината….
Сунце греје као
душа најсложног дома…
На ливади жедни,
срећни ОН и ОНА…
Омамљена силно,
заборавих тако,
да сам само биће
што жељама стреми,
заспала бих вечно,
да се лично питам,
али трен и час
замерише мени…
Не могу кројити
небо, дане, ноћи,
са ружом цветати
мостовима проћи,
вековима крила украсти
ни трена…
са ветровима бити
ја без одобрења…
Јер тамо далеко бити
моје сена,
усахнуће сама
тиха понижена….
Без трагова стопа
урезаних јако,
до мога камена,
неће стићи свако…

ТО МОРАМ БИТИ ЈА!

© Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/41885

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.