PRAZNA STOLICA — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
89 пута прочитано

 

U sumraku sam
pred
ogledalom

češljam sliku koju

vidim

ona se smeje
dvolično umiljava

dobacuje mi
pramen kroz
pletenicu
pa dva oka,
preko svake usne

dugo sedim
i pitam se

ko to češlja one uspomene?

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/42073

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.