Ja pasem – Miro Beribaka

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
121 пута прочитано

JA PASEM

Ja pasem zelenu travu,
oči mi velike, velika i livada,
a moje malešno srce je srećno,
dok ima trave.
.
Ja blejim,
bojim se lasa,
blejim “Hasta Siempre”
odnekud znanu, zaboravljenu pjesmu!
I pasem!
.
Ja pasem travu sočnu
da mogu jače da blejim,
da otjeram demone sa lasom
koji me uloviti hoće, i udariti žig
da me u broj stvore,
da zdravije pasem i da ljepše blejim,
samo treba da se sagnem,
da me jebu Hubbleom,
i pričaju o Velikom Prasku,
tako da sve prašti.
.
I zato ja pasem,
i blejim,
i nadam se da nitkovi lažu,
da je živ Seattle,
da Che nije pao,
i da moje malešno srce nije malo,
da se samo od brige skupilo,
i da će me zaštititi moji prijatelji
gospođica Coca Cola i gospodin Ham Burger,
koji su Milosrdni prema meni,
darovali mi drvenog Šupljeg Konja,
a u konju moga Lica Knjiga,
za moje dobro, da čitam,
da me ulica ne odgaja,
zato ja smireno pasem,
pognute glave
gostim se zelenom travom
i blejim Odu Radosti,
glasno, što glasnije mogu
da ne dam zaspati Oku u Trouglu
na vrhu Lovačke Čeke,
kraj livade poleglih Faraona.
.
Dok pasem, ja čitam svoga Lica Knjigu
i blejim, šta sam u njoj pročitao,
da svi moji prijatelji znaju
i da im se svidi,
kao što se meni sviđaju njihovih Lica Knjige.
.
I svi mi pasemo,
i blejimo, i dižemo palčeve jedni drugima
nad Knjigama Lica naših,
srećni što pasemo
i što usrećujemo
gospođicu Coca Colu i gospodina Hama Burgera,
koji sve vide Okom u Trouglu
i čuvaju nas od demona sa lasom
koji nas hoće uhvatiti
i odvesti brodom “Ekumena”
u nepoznato,
gdje će nas žigovane brojevima zvati,
i gdje je Sunce ubijeno
da se ne bi radovali jutrima novim,
gdje nećemo imati svoje sjenke,
da se od njih skrivamo i one od nas
i da se po smijehu pronalazimo,
tamo gdje će nam oduzeti
šuplje drvene konje – naših Lica Knjige,
da ne bi znali jedni za druge
i palčevima dignutim se pozdravljali!
Tamo gdje će ubiti sve naše puteve,
i one kojima smo prošli
i one kojima smo mislili ići!
.
(C) Miro Beribaka

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/42409

2 comments

  1. Please wait...

    Odlična životna pesma. Mali su tu da se uklope u šablone moćnih jer oko iz kolibe na vrhu brega gleda stado u dolini. I čik izdvoj se u svoju slobodu. Veliko oko je svemoćno, ono ima svoju mrežu u svakom od nas. Učipovali su nas odavno. Ali dobro je, ima livada za pašu, biće i nade…

    Pozdrav Ljubahttp://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    1. Please wait...

      Hvala Ljubo, a da li će biti nade… čini mi se da je nade sve manje.
      Odavno smo mi svi pod kontrolom, samo to tek sada otkrivamo.
      Al’ eto, ljudski je nadati se boljem.

      Pozdrav, Miro

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.