TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…
Мирисала је на трешњин цвет
што мирисом ти окрене свет
пољупце њене радо сам крао
плодове сочне у хладу брао
У корену њеном ја сам снио
слатке јој усне јео и пио
с те трешње нисам силазио
само да би јој близу био
Волела је к мени да савија гране
моја рука да јој у крошњи нестане
да јој гризем плодове зреле
не би ли осетила усне ми вреле
Ускоро ће опет да процвета
са мирисом да ми се пробуди сета
на плодове страсне њене
што за брање жељно чекају мене…
Add to favorites