ВРАНАЦ – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
107 пута прочитано

1618582_10202777154377227_115297212_n

ВРАНАЦ

Оседлала сам вранца без премца,
јарана за ноћне хајке
до звезда и даље пут месечине
у причи што подсећа на бајке…
А, грива му је тако дуга,
и мрси се о поља и шуме,
прочешљана и мириса пуна
добија нијансе још црње…
Фркће у галопу, сева и ломи,
као да играју муње
и да се по неки гром проломи
по кошуљи од тајни кроз грмље…
Огледа се о таласе речне,
па онда назад у касу
очеше се о Северњачу
и сјај се по небу расу…
Копита јака, а ноге витке,
припила сам му се уз врат,
као да смо сред највеће битке
па множимо из сата у сат
све оне чаробне нити
од сумрака до јутра кроз мрак!

Чека нас следећа ноћ!

© Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/43153

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.