Ruke – Milan Gluscevic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
108 пута прочитано

Ispred mene zaigra kao vizija
Taj dan prodje kao godina…
Ode polako bez oprostaja;
I po koja rec progovorena.
Svako jutro me je podsecalo na to
Koracima slucajnih prolaznika

Hteo sam ti reci toliko toga;
U snovima rec bese savrsena,
Al se vrata prerano zatvorise…

Jedan zivot smo podelili na pola
Ne bi li lakse delili oprostaj
A sad sam delim krivicu
Cutajuci medju ovim zidovima…
Osudjen sam da te pustim
Da se snadjes u drugim ulicama…

I ne bih te prepoznao u gomili
Niti zamislio secanjem od jednog dodira,
Koracima duzim od ovih hodnika
Nego spavaj,a uspavanku ce pevati
Tebi vrednija osoba.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/43323

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.