LOVAC – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
58 пута прочитано

Duboko u divljinu neku,
lovac se uputi mlad,
u gustoj šumi ugleda reku,
pomisli; „gde ću sad?“

Dok tako gleda u bistru vodu,
primeti oka dva,
pitoma, nežna,
to zver ne beše,
već mlada srna.

Lovački instikt proradi brzo,
te mladić pušku diže,
žbun mu zasmeta,
preseče vidik,
pa priđe malo bliže.

Gle čuda šta bi,
kad svoju pušku,
mladić prinese oku,
umesto srne,
kraj bistre vode,
ugleda mladu devojku.

Mladić se trže,
ispusti pušku,
lice mu promeni boju;
„Zar da ubijem tu mladu srnu,
iz sna devojku svoju!?“

Priđe joj bliže,
srna ga čedno,
pogleda očima svojim,
lagano, nežno,
liznu mu ruku,
pa osta uz njeg’ da stoji.

Sad lovac bez puške,
ulicom šeta,
po svom voljenom gradu,
ponosan,
srećan,
što kraj sebe ima,
prelepu srnu mladu.

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/43712

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.