POSLEDNJI BOLERO – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
45 пута прочитано

Častio sam starog muzičara,

da nam svira one stare naše,

začula se magična gitara,

od bolera grudi zaigraše.

 

Zvuci veštih španskih muzičara,

vratiše me u minule dane,

kad nas mesec čuvao noćima,

uz bolero, mlade razigrane.

 

Sad bolero ponovo se čuje,

mi igramo u mojim mislima,

na stolu se prazna čaša ljulja,

ostariću sa svojim snovima.

 

Nek gitara zasvira još jače,

neka slomi srce u grudima,

nek bolero isprati me noćas,

usamljenog u svojim mislima.

 

Kog da kunem, tebe il Ravela,

marijače, špansku mesečinu,

što mi mladost zarobljena osta,

i što dane utapam u vinu.

 

A kad srce zauvek prestane,

kad se zame’ zauvek zamrači,

nek kraj odra bolero zasvira,

ja vas molim stari marijači.

 

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/43987

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.