ULIČNI SVIRAČ – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
47 пута прочитано

Stajao sam u gomili ljudi

i slušao starog muzičara

gudalo je jecalo po žici

melodiju koja srce para.

 

Na tren mi se noge oduzeše

čudna čežnja ispuni mi telo,

dok je svirac pev’o refren pesme;

„I cveće je bez tebe uvelo“.

 

Ispred njega iz starog šešira

čuli su se zvuci sitnih para,

dal zbog svirke, il sudbine svoje

svi častiše starog muzičara.

 

Violina nastavi da svira

još tužniji začuše se zvuci,

prišao sam starome šeširu

sa parama spremljenim u ruci.

 

Stari svirac pogleda me samo

u očima pročita mi setu,

čini mi se da mi htede reći;

„Nisi tužan jedini na svetu“.

 

Okretoh se malo oko sebe

pa pogleda u publiku drugu,

pognute im glave kao meni

od svirača skrivali su tugu.

 

Taman htedoh masu napustiti

u trenutku kada svirka presta,

gudalo se zanjiha na žici

ne mogoh se pomeriti s mesta.

 

Sad u masi svi stojimo nemo

slušajući uličnog svirača,

a tako bi svi da pobegnemo

al je struna violine jača.

 

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/44560

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.