NESANICA – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
132 пута прочитано

Sreo sam te posle mnogo leta

na ulici u dugom kaputu,

nosila si buket belih ruža

i u njemu jednu ružu žutu.

 

Ti u mene nisi pogledala

pri susretu kad kraj mene prođe,

ceo svet sam zbog tebe prevrn’o

a ti eto iznenada dođe.

 

Zar da opet nesanicu vratiš

u moj život ko nekad ranije,

kad sam budan snevao o tebi

a da niko za to znao nije.

 

Naj lepša si ti u gradu bila

i drugi su maštali na javi,

pratili te kao senke tvoje

a ime ti pravo nisu znali.

 

Šetala si ulicama grada

i mamila osmehe sa lica,

tvoje ime znao niko nije,

zvali smo te kratko,“ NESANICA“.

 

Sad po gradu ti ponovo šetaš

baš se ništa promenilo nije,

lepa, vitka, ko košuta gipka

ti zavodiš kao i ranije.

 

Vest se brzo po gradu proširi

osmesi se vratiše na lica,

da si došla i da su te sreli,

„Vratila se naša nesanica“.

 

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/44727

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.