ЖЕРАВИЦE – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
75 пута прочитано

IMG_7865
ЖЕРАВИЦE

Да ли ме је машта убила,
Или сам се само пробудила
Под стакленим звоном?
Да ли сам ја будна сањала,
И у магновењу храмала
Нестварним троном?
Да ли сам се као кошута винула
седефастим крајоликом,
И уз пут белу гриву добила
Бељу од плашта са месечевим ликом…?
Пурпурна сећања ме хране,
Наде постају ластавице,
Туробне ноћи бритког севера
Као гутњај вотке греју ми лице….
Под дланом кора оронулог ораха
Постаје глађа и млађа,
Гране се шире као крила птића
Тек полетелог из гнезда,
И тиха језа обузима
Сва моја чула…
Знам, нисам прва
Што се попут зрака
Преломила пут облака
И наставила да сања и воли
Све што збори и жубори,
Што клепеће и вришти,
Што сија и тамни,
Смеје се и тугује,
Што поскакује као
Жеравице из ватре….!!!!
Сан ме није оборио
Само ме је пригрлио…
На здравље му навек било!!!!

(с) Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/44865

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.