Jezik za zubima.

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Opet se ugrizem za usnu kada te spomene neko,

precutim  ono sto bi srce reklo.

Sagnem glavu,drzim jezik za zubima

da ne bi reci iz mojih usta u drugom lepu sliku o tebi ubila.

 

Kada te sretnem glumim da te ne poznajem,

I tek tada neku oholost u sebi spoznajem.

Mrznja  pocinje nada mnom da vlada,

Jer saznanje da sam tvoja krv ubija me tada.

 

Zalim sto pocinjem  od nekoga ko zivi u lazi,

kome nista nije sveto I nista ne vazi.

Sto nam je svoju sebicnost pod noge bacio,

Svoju porodicu zbog druge zene izgazio I odbacio.

 

Kajem se zbog svog tog lepog zivota,

sto nezne reci iz tvojih usta nisu potekle.

Sto su me vredjala dela I postupci

koje su druge osobe o tebi rekle.

 

I sada cutim I mrznju skrivam duboko u sebi,

nepravdu nikom ne prastam a I nikad ne bi.

Ne primoravaj me da sa tobom progovorim,

ako usta otvorim nista lepo necu imati da ti izgovorim.

 

 

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

220total visits,1visits today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.