Jezik za zubima.

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Opet se ugrizem za usnu kada te spomene neko,

precutim  ono sto bi srce reklo.

Sagnem glavu,drzim jezik za zubima

da ne bi reci iz mojih usta u drugom lepu sliku o tebi ubila.

 

Kada te sretnem glumim da te ne poznajem,

I tek tada neku oholost u sebi spoznajem.

Mrznja  pocinje nada mnom da vlada,

Jer saznanje da sam tvoja krv ubija me tada.

 

Zalim sto pocinjem  od nekoga ko zivi u lazi,

kome nista nije sveto I nista ne vazi.

Sto nam je svoju sebicnost pod noge bacio,

Svoju porodicu zbog druge zene izgazio I odbacio.

 

Kajem se zbog svog tog lepog zivota,

sto nezne reci iz tvojih usta nisu potekle.

Sto su me vredjala dela I postupci

koje su druge osobe o tebi rekle.

 

I sada cutim I mrznju skrivam duboko u sebi,

nepravdu nikom ne prastam a I nikad ne bi.

Ne primoravaj me da sa tobom progovorim,

ako usta otvorim nista lepo necu imati da ti izgovorim.

 

 

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

264total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/45527

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.