ВРТЕШКА – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
40 пута прочитано

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

ВРТЕШКА
Неких праскозорја уживам лагано
Све мисли окупам звезданом тишином
Занесем се тако као некада давно
Када је срећа лако била мојом дивом…

Па у мраку нежно машем са рукама
Да осетим ближе те сребрне свитке
И са којом сузом прославим тренутке
Када заборавим изгубљене битке…

Баш ми дођу смешни сви страхови сете,
Сви белуци о које саплетох се славно,
И питам се питам док ме јарост гуши
зар сво време срећа није била самном?

Некада и сада чак и не постоје,
Не постоји стаза којом сам падала,
Ни они слапови што су ме будили
Ни она маштања, ни она надања!!!

Постоје свитања , ветрови стихова,
Капљице понора далеких беспућа,
И они мостови вечитих питања
Чији одговор буди пролећа…
Вртешка на којој се вечно вртимо
рођени са одговорима!!!
(с) Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/45775

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.