ВРТЕШКА – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

ВРТЕШКА
Неких праскозорја уживам лагано
Све мисли окупам звезданом тишином
Занесем се тако као некада давно
Када је срећа лако била мојом дивом…

Па у мраку нежно машем са рукама
Да осетим ближе те сребрне свитке
И са којом сузом прославим тренутке
Када заборавим изгубљене битке…

Баш ми дођу смешни сви страхови сете,
Сви белуци о које саплетох се славно,
И питам се питам док ме јарост гуши
зар сво време срећа није била самном?

Некада и сада чак и не постоје,
Не постоји стаза којом сам падала,
Ни они слапови што су ме будили
Ни она маштања, ни она надања!!!

Постоје свитања , ветрови стихова,
Капљице понора далеких беспућа,
И они мостови вечитих питања
Чији одговор буди пролећа…
Вртешка на којој се вечно вртимо
рођени са одговорима!!!
(с) Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

312total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/45775

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.