BUĐENJE U ZORU – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Probudi me miris tvoje kose
na jastuku rasute kraj mene,
gledao sam niz jastuk dok pada
ko slapovi niz padine, stene.

Gledao sam usnule ti oči,
dva dragulja sa tajnom u sebi
sakrivenom u zvezdanom svodu
ni čarobnjak otkrio je ne bi.

Pratio sam tvoje uzdisaje,
šta li sada tvoje srce sanja
da li mene, našu ljubav večnu
il je samo tvoj način disanja.

Gledao sam tvoje ruke bele
što tražiše nešto po krevetu
dodirnu ih i osmeh ti videh,
nežni osmeh najlepši na svetu.

Ti se sneno tad nadamnom izvi
svoju glavu na grudi mi stavi
to prelepo buđenje u zoru,
kako može da se zaboravi?

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

790total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46014

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.