UTIHNUŠE STARE VIOLINE – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
33 пута прочитано

Utihnuše stare violine

odleprša dobra pesma stara,

akordi se slediše na žici,

umorna je svirčeva gitara.

 

Kroz prozor se zora promolila

tužan čovek napušta kafanu,

natečene oči mu od dima,

dok proklinje zoru nasmejanu.

 

„Rujna zoro zašto žuriš tako

pa me teraš rano iz kafane,

zašto noćas kad mi tako teško,

kad mi nisu zalečile rane.

 

Violino zašto si prestala

zar zbog toga da ti kunem strune,

ti, gitara i vino u čaši,

mene samo može da razume.

 

Kafedžijo reci mi iskreno

da ti nije vina ponestalo,

ovo nije uredu od tebe,

mogao si se potruditi malo.

 

Muzičari i vi ste mi čudni.

Cele noći lečiste mi tugu,

iznenađen i uvređen sad sam,

zar se tako radi starom drugu.

 

Doći neću u kafanu ovu

nikad više,… čvrsto obećavam,

zoro bela ni tebe ne volim,

sad odlazim sa tugom da spavam.“

 

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46293

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.