Zid – Aleksandar Kavaja

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Sve oko mene je zid i crno belo odelo,

odvojim reč tišinom,

jos samo srce da spakujem i polazim,

u ovo vreme sadim baladu,

balada vene,

kao i sve u mome gradu ….

 

Srušite zid ja umem da volim,

srušite zid kad Vas molim,

zid u glavi , zid do mene,

kineski zid,

moj život i sve moje uspomene ….

 

Zid ću zaliti mamurluk će se roditi,

ipak se ljutim

a znam sebi ću oprostiti,

jer mene zidovi dele od tebe,

umem da volim,

ali  ne umem sebe.

 

Zid za dvoje, u sobi sam,

kako da podelim suštinu,

srušite zid meni svet ne dostaje,

jos ga nisam pronašao u vinu,

ćutaću kao da ne čujem,

videću kao da ne umem,

srušite zid da Vas razumem !

 

Stanite platiću , razumite vratiću,

samo mi srušite zid,

zid do svega što sam voleo,

kada me ne bude postaviće novi zid,

a ja ni ovaj nisam preboleo.

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...