OSTARIĆU – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
136 пута прочитано

Ostariću slušajući vetar
i u njemu tražeći ti glasa,
al’ u vetru ja ne poznah tebe
samo gora od vetra talasa.

Ostariću a da vreme nije,
osedeće ova glava luda,
bez dodira tvoje ruke nežne
moje telo uništiće tuga.

Ostariću… i nije mi žao
ovaj život bez tebe ne vredi
nek nestanem, nek me više nema,
nek mi kosa u nedogled sedi.

Ostariću možda tako treba,
nek ostarim i nije mi žao.
kad je život bez tebe kraj mene,
kao vetar samo prohujao.

Ostariću, šta još da ti kažem
nije vreme da kukam i molim,
nek ostarim i treba mi tako,
kad te ludo, neizmerno volim.

Ostariću… pa i drugi stare
sad mi tuga dušu bar ne para,
ja bar starim zbog ljubavi prave,
mnogi drugi  zbog srebra i para.

Milovan Petrović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/46974

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.