SEĆANJE NA OCA – Nena Miljanović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
134 пута прочитано

 

ako bih sutra došla
strašno bih se rastužila
zbog korova i drače
povrh tvoga spomenika sa izbrisanim slovima
tamo
na tom dalekom zapuštenom groblju
pokraj savskih šuma
oče
ali ja i ne mislim da si ti tu
sada kada sam starija nego ti
retko i pomislim na tebe…

samo s proleća
kad resaju leske i zažuti se dren
s radošću te se setim
i uske vijugave staze kroz zelena polja
i sebe petogodišnje na tvojim ramenima
i saginješ se
da mi grane vrba ne zakače kosu
dok koračaš koracima diva
kako si samo bio visok
skoro do trostrukog sunca
a ruke ti velike kao činije
milion šumskih jagoda stane u njih

tamo
u radosnom sunčanom svetu
tamo si mi tražio i brao mirisne bobice
crvene u travi
kraj šuma uz veliku plavu reku
u poljima
na kojim rađaju žabe gatalinke
i vilini konjici prozirnih krila
plavi i zeleni
ponekad ih sanjam
i smejem im se sa tobom u snu
i sutra ako bih došla
plakala bih neutešno
zbog diva i devojčice
koje je prekrila drača zaborava
i više ne bih imala šta da sanjam

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/47024

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.