Песмa

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
105 пута прочитано

Опет је осећам у себи гомила се и пупи истоветно
Нараста и дроби сваким удахом ил покретом
Горопадно разиграна ма и заводи и одбија
Час се осмехује час звечи
Ритмом ме мами
Опхрвава дан
Урезује генима неке чудне слике
С унутрашње стране усана
Тетовира поглед
Док исијава расцвалим бојама
Ужегли мирис таворења

Осећам је под прстима
Таложи се и распршује
У хиљаде махова

Хтела би одма па не
Онда јој као жао мене
Па ко Мучитељ што нову бол смишља
Тако и Она
Разбија ми прозоре говора
Замандаљује врата дроњама
Укршта мисли мачевима промисли
И наравно
Грех ми под Душу приноси
Јер
Она зна
Која је мука најгора

А онда на тренутак застане
Док притајена обљубљује хтење
Позива се на Божје законе
И моје Грешне Жеље

И док трептају нови замах дајем
Ето је с хаљинама белим простире равнице
И сузе самоубице

У погледу од недогледа видим како се весели
Што уме да ме раздели на ову сад и ону после

Од како су кораци остали у одјеку плочника
Није чак ни гост само лења сен
Што мами и остави као што ме сви
После шаке љубави
Одбаце као ислужено оружје

Осећам како плима надолази
Како речи таласају тишину
Невина је ко чежња сама
Опсена је кадкад и мазна
Та душа што Песму нову пише
А за другом већ уздише

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48308

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.