Stih dana i pesma nedelje novembar 2009 – Aleksandra M.

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
PESME NEDELJE ZA NOVEMBAR 2009

PESNIK - Milan Gluščević
ŠOMŠIROVA TUGA - Stojanka Seka Zakić
ISTORIJA - Aleksandar Hercog
СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА - Мaрко Љ.Ружичић

STIH DANA i PESMU NEDELJE ZA NOVEMBAR 2009
BIRA - Aleksandra Mladenović

30.11.2009

Хвала ти оче!-Милисав Ђурић

Кораци кратки, меки, тихи,
погурен видно, дигнута чела
уђе и сједе на чашу приче
забринут, лица невесела.

Живота бразде на челу стоје,
усахло лице тајне чува,
стеже се срце његово и моје
док бура ријечи у нама дува.

Колико мисли у једном трену,
колико жеља из мене потече
кад’ зачух како шапатом, сјетно
-Опрости сине- ко’ вапај рече?

Ал’ зашто отац прозбори тако?
Нијемо сам глед’о а шта сам мог’о
док’негдје у души заболи јако,
двије велике ријечи, што значе ми много.

А онда тухо започе причу,
живот је, рече, пламичак сна
и на тренутак засјаше очи,
да крај је свему, видим да зна.

Времена мало све да се каже
или бар дио што би смо хтијели
ал’рече ми много више од ријечи
кад’ су се наши погледи срели.

Видно узбуђен, тугу сам скривао
и ако отац вјешто ме чит’о
умијесто мене, он проговори
-Не брини сине- рече поносито.

Једну сам жељу пожелео тада
док’ влажне очи вјешто сам крио,
погледах  к’небу, постоји ли нада?
Срце бих своје с оцем подијелио.

Растанак тужан носим у себи
кад’ руком старом он моју стеже,
да неби тога ни знао не бих
колќо ме тога за оца веже.

Из срца хвала за живот цијели,
у свијести ријечи урезане,
хвала за снагу коју ми дајеш,
за радост и дане насмијане…

Хвала ти оче!

Милисав Ђурић

29.11.2009

Volio bih…-Arsenije Lalatović

Poljubio bih te…
Kao nekada… Kada bih znao
Drumove tvojih snova…
Tragajući otkrio bih
Tvoje tajne… Kao nekada…

Da sam ptica…
Eh da sam ptica…
I da imam krila…
Na tren doletio bih
U tvoje gnijezdo…
Za šaku topline
Iz tvoga osmjeha…

U jednom trenu…
Kao kap vode…
Na vrelom drumu…
Miris tvog tijela
Isparava… Trljam oči…
Mislima dozivam…
A tebe nema, nema, pa nema

Volio bih na tren… Iskra…
U oku tvom da budem iskra
Zasijam kao padalica
Bljesnem i nestanem…

Ljubavi tražim te…
Dozivam mislima…
Tamo đe sve prestaje…
Razum đe bitke gubi…
Između jave i sna…
Tankom niti hodao bih
Prostransvima nemira…
Za pogled tvoj…

Volio bih, volio bih, eh…

28.11.2009

TEBI-Miroslav Stojiljkovic

Ne znam dokle lebdi
svemirska prašina
ali su na Zemlji samo tvoje oči
za mene takva tišina…
Miran moj san je
strah kada mi pričuvas,
ne tonem samo tada-
kad mi ti u jedra duvaš…

Prepoznaj me opet…
I ja ću tebe..u tom ili drugom liku.
Želim ceo njihov svet,
Ponovo, kao bledu sliku,
A mi, kao onda- magija sa strane,
Na odmoru ovde, u obliku ljudi,
Bojimo njihove napete dane
Spajanjem duše, spajanjem grudi…

Dodji. Mlečni Put i mi-
Opet u očima pokaži,
Raduje me ples po vatri…
Jedino taj put za mene važi.
A ti, kao tada, srećna budi,
Kad ti oči rečima glancam,
Ućuti me usnama- reci da smo ludi,
Pa me opet pusti da po njima tancam…

Videceš, kao nekad, u hodu maštanja…
Uzmi srž- čuvaj kao dar…
Seti se nebo kada danju sanja,
Kako smo krali te snove- kao par…
Uzbudjene i vedre sto za nas čara
Puteve sigurne i daleke…
Smehom nas opija, drhtanjem vara
Da znamo njegove predele neke…

27.11.2009

ТИШИНА-Милош Лековић

ТИШИНА

Ћуте сненом кишом поквашене косе,
шетају улицом, у времену стоје.
Са собом неки свој звук ветрова носе,
не чују им главе да им душа поје.

Ја наставићу сам да ћутим и слушам,
а ти баци уши и зажмури мирно.
Морам започети лудака да кушам,
побећи ћу храбро кроз небо прозирно.

Са собом понећу и тај звук тишине,
и слику мараме коју срце крије.
Никад нећеш осетити ветар тмине
што у мени мази твоје Магнолије.

На исповести својој признаћу само:
“Слагах за бег…” Звук тишине све је виши…
Пружам своје срце теби, моја дамо,
чекајући тихо плес на сненој киши.

Милош Лековић

26.11.2009

PESMA NEDELJE

PESNIK-Milan Gluščević

Kada staneš na tren
Pitaš se:što pišeš?
Šta imaš od toga?
Šta znače reči prepune tuge
Slike nekih gradova?

Kada pogledaš u nebo
Pitaš se:da li vredi?
Da li neko shvata?
Šta znače misli nekog prosjaka,
Pesme nekih vodopada?

Kada napišeš stih
Pitaš se:gde dalje?
Da li možeš napred?
Šta znače nespokoji u strofama
Sećanjima koja se vrate?

Kada pocepaš list
Pitaš se: zašto?
Šta se tu krije?
Šta znaće kuće od vetrova
Neostvarene fantazije?

Kada napraviš pesmu
Pitaš se: ko je to?
Da li ona zna?
Šta znače početci naših krajeva
A šta korak od dna?

25.11.2009

POEZIJA-Ljubodrag Obradović
Poezija je opsena,
iluzija…
U njoj istine nema,
samo snovi
za život neki novi,
nestvarni,
lavirint koji
u nama sija…
Poezija je naš most
u svet bez pakosti,
u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće
prolaznost pozoba…

Poezija je spas,
za sve nas!
I za one druge,
što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima,
kad srce klima,
u zanosu preljube,
štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh,
koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih
ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči
i bajke priča.
Pred njom led se topi,
glečeri kopne,
Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi,
iluzija, opsena…
Poezija, eh,
život bolji, sreća…
Poezija, večna senka
koja nas verno prati,
život bogati
i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
TI i JA!!!

24.11.2009

SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE-Goran Trajković Flaki
Kiša je padala tog dana
nebo tmurno
sišlo je do zemlje,
prići ti nisam smeo
reći zbogom, hvala,
a treba, a treba.
Za pet minuta zadnjih,
što mi ih pokloni
kad molih te, ostani ne idi,
jer jedina su svetlost
u mojoj tami,
zadnji stih
u zanavek napisanoj knjizi.
Vekovi će proći
neće ih dotaći
trenuci se takvi
samo jednom dese.

Zauvek posle
ostajemo sami
lutamo kroz tamu
bez prave adrese.

(C) Goran Trajković Flaki”

23.11.2009

ZAVESA-Slobodan Ivanović

Hej vi
Dušice
Dragane
Milene
Radmile
Ljubice
Milice
I vi
Čijih se imena
Ne sećam više
I vi koje samo
Imenom
Bez lika
Pamtim
Hvala vam
I doviđenja.
Skinite šminku
Ili je
Vratite
Na lice.
Zaboravite
Maske
Ili ih promenite
Kako vam drago.
Bez poklona
Išetajte sa scene.
Uskoro ću
I ja sa nje sići
Samo još
Cug majstor
Zavesu
Da spusti.
Neka na meni
Ostane rizik
Po nekog aplauza
Il zvižduka
Bezpoštednog.
A
Možda ih
Neće ni biti
Publika je
Već odšetala
U svoj svet
Traži
Novo
Pozorište.
22.11.2009

PESMA NEDELJE

ŠOMŠIROVA TUGA-Stojanka Seka Zakić

Pod šimširom tihim sada nikog nema,

al’  mi vjetrić šapnu: tu samo smrt drijema

od onoga dana kada kuja-majka

osta bez svog psića jedinca nejaka.

Nemoćna i stara, a htjela svoj okot

da sačuva u injem okovanom danu,

ali sama tužna, bez izlaza srećnog –

nikad izliječenu, mrtva nosi ranu.

Njen gospodar sjedi u svom toplom domu

s porodicom svojom uz graju i smijeh –

i ne haje što je stara ljubimica

skotna pod šimširom – k’o da nije grijeh.

Kuća puna sreće, pod šimširom tuga;

od ledene studi kuja štene krije –

tijelo joj se trese dok je snijeg pokriva,

ali mrtvo štene još nesvjesno grije.

Narednoga dana, kraj šteneta mrtvog,

nepomičnu nađe svoju ljubimicu

taj što se ne sjeti kada je trebalo

ljubav da joj pruži i toplu kućicu.

Драги песници,сви Ви који данас славите своју славу нека Вам је срећна и на добробит Вама и свим Вашим најдражима!

Мир у срцу и радост у души,на овај дан и све будуће који ће доћи жели Вам Ваша Александра Младеновић!

21.11.2009

ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ -Наталија Јаковљевић
Лице му небо гледа
небо јако и плаво.
Заспао заувек на јави
Пробудио се тамо
где Бог му се јави!
И иде још увек чио и ведар
У нашим очима заувек исти
Иде и као да се смеши
корак један
па да заискри!
Иза њега смо
као река кад плави
као анђели кад траву/з/газе
пробуђени росом
која у зори се рађа
Искра
која препорађа.
Наталија Јаковљевић

20.11.2009

Stranicu okreni- Jovan Mihajilo
zar su naše vatre ugasili drugi
ja sam tvoje ime napiso na dugi
sada si mi nešto lepša nego prije
strastvena i čedna puna ushićenja
idemo u život a vreme se menja
ja te nežnu čekam,sanjiva je nada
da li me ti voliš ko ja tebe sada
u otkosu trave privila si kosu
na tavkama nežnim prosula si rosu
zgaziće nes vreme moj cvete zvezdani
kajanje ne vredi a prolaze dani
daj mi svoju ruku ona moju treba
potrošimo život jer nas starost vreba

19.11.2009.

DVA PUTA-Aleksandra Pejić
Ishodiš mi iz trepera,
iz uznosa vrtložastih!
Ptiče krasno od lepeta
skupih želja vijugastih!
Lakokrili mamni žerav
nebo žudnjom omalao,
razmašio, rasperjao!!
Eno, gori u začudu!!
U začudu bukte srsi,
mahniti mi koračaji!
Uz vremešne svijam zorne,
ti prekoriš nepokorne!
Uvrežene jutriš tmine,
doklikneš mi iz nigdine:
„Eno staze od sedefa!“
Sedefnim se tešim prahom,
oklopite strepnje gonim!
U kovitlac duše tvoje
medotočna da zaronim,
da te ljubim doželjenog…
No se bojim nesudjenog,
pa biserom stope pratim:
kad zalutam – da se vratim!
18.11.2009

UTRNULI PLAMENOVI

Postoje noći,
koje probdiš,
noći, u kojima se sa litica saosećajnosti
kruni praznina.

Postoje noći,
u kojima nemo
sustižeš
sve one sate,
koje si dao,
nepovratno …

Postoje noći,
kada šapućući sećanju,
osetiš utehu …

Milena Sušnik Falle – Slovenija

17.11.2009.

TATA ZAŠTO ĆUTIŠLepa Simić

(odlomak iz pesme)

…..Sačuvaj toplinu mojih reči

za olujne, ledne noći

pejzaže

i sunce rumeno kao božur,

koje miluje naše proplanke i polja

što čekaju da im se vratimo,

kao laste!

Čuvaj uspomene.,

…… Tvoje detinjstvo tamo spava.

16.11.09

ПЈЕСНИКОВА МОЛИТВА
Тешко је бити пјесник у оваквој ноћи,
Није лако пером одагнат` демоне,
Молитвама мјесто сабљом на бојиште поћи,
Гледат` мирно у небеса док самртним звоном звоне.
Није лако римом крхком лучу свету распламсати,
Огрнут се плаштаницом пламена поете,
На Голготу крхком стихом к`о на Тавор кротко стати,
Остарити у свијету, а остати дијете.
Ова ноћ је вучја, награда и казна,
Анатема и благослов, вјера и невјера,
Ломна чаша жучи пуна, а сладости празна,
Опомена бјегунцима, азил и потјера.
А ја сам само уздах бескућника,
Једрењак што плута по мирноме мору,
Кап крви са ледене оштрице крвника,
Што снујући призива спасоносну зору.
Невен Милаковић

15.11.09

PREKASNO
Daješ…prekasno
Ali naći ću neki način
Da te preslikam
U gole jorgovane sred porculana
Da te udenem u
Vijugave stene
Ruku mokrih
U bočicama bojenog stakla
Hodaš polako
I mogla bih te stići jednim
Treptajem oka
POŽURI MOLIM TE
POŽURI MOLIM TE
Do mog sluha dopire
Podmorska struja
Oprobanih pogleda
Na mojim kolenima
Ponoć stresa uspomene
Iskrivljene kao čioda
Nemam nade da se vratim
Nemam nade da odem
Ovde ljubav
Ima varljivo lice želje i očajanja
Daješ…prekasno

Gordana Knežević

14.11.09
DRHTAJ

U ponoć
Čuo se uzdah.

Neko je tiho kriknuo
Neko se uplašio sopstvenog
potmulog udara bila
Nečije srce je zadrhtalo pod
opojnim plaštom zvezdane noći

ON se naslućuje

U jutro
Osetio se drhtaj

Neko je presrećan zakliktao
Neko je grozničavim očima
Tražio po crvenom nebu spas
Nečija je duša lutala očekujući
Miris puta do okruglog Sunca

ON dolazi

U podne
Došla je smrt

Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti

NJEGA više nema

Pred ponoć
Zov ponovnog rađanja

Neko se opet nadao
Neko je sisao sopstvenu krv
Prevrelu od iščekivanja
Nečije misli pohrlile su tome
Nepoznatom da mu se predaju
Utonu u njega

(C) Svetlana Djurdjević

13.11.2009.
ČOVEK– Aleksandar Ilić
Lupa o zidove tajni života i umiranja
Razumom ograničen ne nalazi vrata
Onda ga bednog stid svog neznanja
Pa pada u laž i ko pijan plota se za nju hvata.
E kasnije je sve mnogo jednostavnije
Laž samo treba obmotati dokazima
Veliki prasak pa mudre teorije
Ubedjen važno glavom klima.
Ta priča je prekrasna kuća bez temelja
Dok je tlo čvrsto zašto bi za temelj mario
Temelja nema ali tu je fotelja
I dok se okrene a on ostario.
I gle, sve se odjednom ljulja
Kud nestadoše udobnost i spokoj?
U grudima neki nemir žulja
Od razmišljanja ga obliva znoj.
No, on i dalje ostaje pri svom stavu
Sve dok ne nastupe samrtni časi
E kad smrt iza zavese pomoli glavu
On se bedan odmah seti
Istine koja glasi:
Oče nas koji si na nebesima
Da je sveto ime tvoje
. . .
Tad ugleda dušu zatrpanu gresima
Tad se laži ruše i više ne postoje.
Aleksandar Ilić
12.11.2009.
RASKRŠĆE-Velibor Sikimić
Putevi od snova kamenjem posuti

Tek poneki susret usana u tami

Na raskršću jedna usamljena ćuti

Žena što me svojim pogledima mami

Čeka…

Gdje su njeni dani davno izgubljeni?

U traženjima?

U plakanju duše?

Zašto ćuti

Ćutnjom što mi srce ledi

Da l’ to prave riječi nemiri joj guše?

Kad noć sve potamni ćutim k’o i ona

Sakrivam zvijezde k’o najveće tajne

Kad jednom zazvone života zvona

Znaću

Tad svjetle njene oči za me!

11.11.2009.
PESMA NEDELJE
ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
10.11.2009.
JA NEĆU LJUBITI VIŠE– Božo Popadić-Aktus
Što si se srce stislo,
šta mi te tako muči,
zar dosad u životu
nikada gubilo nisi?
Možda je toga i bilo
al’ boljelo ovako nije,
jer nikada tako jako
ne zavoljeh ženu prije.
Ne mogu preboljeti nikad,
pa što god samnom bilo,
da više mi neće reći
„Volim te moje milo“
Znam srce moje bolno
da ne možeš
prestat’ da voliš,
zato ćeš da me mučiš,
vječno zbog nje da boliš.
A duša ranjena moja,
spremna je da se seli,
poslije ljubavi izgubljene
neme ni ona više čemu
da se raduje, veseli.
Tješe me, lakonski vele,
postoje žene druge,
no uzalud sve im to je
kad usne njene žele.
Ja neću ljubiti više,
poslije nje žene druge
radije ću ostati vječno
u zagrljaju samoće i tuge.

9.11.2009

NEMOJ NI TI-Lela Stojanović

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

8.11.2009

POTPIS– Milisav Đurić

Ja sam ti

samo kap rose na dlanu,

niotkud došao

ali svetli tračak, nada

u tugom obojenom danu.

Zato mi oprosti

što šetam tvojim odajama tela

i ispijam rosu blaženu

seti se,

sama si htela da vidiš sebe

zaljubljenu

srećnu i paženu.

I dok’ izgaramo u zanosu svom,

negde za nas neznanom mestu,

u gradu ni mom ni tvom

nemoj da ti smeta

kada ti na vratu

zaustavim suzu vrelu,

kad’ miris breskve i moj potpis

ostanu na tvome telu.

Znaj

-ulepšala si moje snove-,

iako ti neću priznati

ti ćeš ipak reći

-Da, to se ljubav zove-

7.11.2009.

PESMA NEDELJE

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА- Мaрко Љ.Ружичић

(Бранком В.Радичевићем и Мирославом Миком Антићем)

Кренух Сремом на измаку дана

Кад се дванаест у нулу претвара,

Да прегледам вилењака кутак

Гдје с мјесецом вила разговара.

Ноћ је тиха, осамнаест степени

Само цврчка пјесмица се чује,

О, љепоте, Боже благо мени

Па ми срце будно снове снује.

Са свих страна мирисни воћњаци

Као прстен, око равне Бешке,

Вилењаци к’о да их садише

По пропису, без иједне грешке.

Изнад Тисе мјесец се појави

Око њега звјездице ко овце,

Дунав ријеку они поздравише

А са цркве огласи се звонце.

(….postavljen je odlomak iz pesme….)

6.11.2009

GLOBALNO- Jelena Protić -Petronijević

– preporuka ministra
Poručili su da
Razmišljamo
Globalno
Da bismo dobili
Pare
Da preživimo
Trans(formaciju)
Jer to je
Normalno
I treba da se priviknemo
Na tu informaciju
Kao kokoške na farmu
I na svetlost sijalice
Umesto sunca u dvorištu
Jer
Naše dvorište je
Ceo svet
Naći ćemo ga na sajtu
Samo da ga obuhvatimo
Pogledom
Interneta ili
TV-a
Pošto u ovom životu
Ne možemo da putujemo
Možemo samo da čekamo
Dok ne ispunimo
Uslove
A oni uvek postoje
I nije ništa
Autentično
Ništa lično
Sve treba da bude opšte
Poznato
Jedno drugom
Slično
I bezlično
Sve predvidljivo
Globalno isplanirano
I očekivano
Iznenadjenje je isključeno
Tako je odlučeno

5.11.2009.

U HLADNOJ SOBI- Aleksandar Ilić

U hladnoj sam sobi, hladnog srca

Prstima hladnim na hladnom peru

Misao hladna, promukla, muca

Hladni se zidovi na mene deru.

Hladna se dusa u hladnu utrobu s’vila

A hladan pogled na hladna slova pao

I tvoji su dodiri hladni mila

Hladan je i osmeh, sto sam ti malocas dao.

Uskoro cu hladnim poljubcem da te ispratim

Hladna vrata kad otvorim, hladnu cu kisu cuti

Oslusnucu je tren i lagano se okrenuti

na hladnu stolicu da se vratim . . .

4.11.2009.

List nade-Vlada Vasiljević

Jednom kad se probudiš, nekog jesenjeg jutra

I kad sa tvoga lica otreseš kapljice zaboravljenih snova

Kad prvu jutarnju kafu podeliš sa anđelima

Popiješ prvi gutljaj istine novoga dana

Ti se nekako primiri i stopi sa minutima jesenje čežnje.

Onda uputi jedan tajni osmeh onom listu što lelujavo pada sa bresta

Tom listu koji ti je krasio proleće, leto i jesen ranu.

Istom onom kome si se radovala dok je još pupoljak bio

Pa se pretvorio u mladu zelenu nadu

A kad su ga kišne kapi dobovale

On ti je slao svetlucave odsjaje, šarajući po tvojim očima i licem.

Ispisujući na tvom licu neke poruke tebi znane

U leto kada je tvoj list bio one jake zelene boje,

Davao ti je sigurnost i u tebi stvarao snagu budućih vremena.

A jeseni ove, tog jutra, kad lelujavo je otpao sa grane.

Spusti se svojim mekim korakom u svoj vrt ponosni.

I uzmi list tvoj, uzmi i ostavi u herbarijum nade,

Za neka nova srećna vremena.

3.11.2009.

Sjećam se…-Arsenije Lalatović

Sjećam se…
Bili smo đeca…
Išli u školu…
Dijelili tajne…
Sanjali…
Jednoga dana…
Ah, jednoga dana
Bez riječi, pozdrava
Otišla si… zauvijek
Mislio sam, doći ćeš
Čekao sam danima
Nadao se…
Zidao kule…
Ali uzalud…
Vrijeme je prolazilo…
Život kao život
Ostavlja tragove
Ponekad briše…
Sjećam se kiše jesenje
Sitno su kapale
Držali smo se za ruke
Đeca… eh
Danas na zadnoj strani
Lokalnih novina…
Vidim tvoje ime i slika
Čitulja…
U Parizu si zaspala
Kako je život čudan?
Volio… a tako bih volio
Da smo se sreli
Još jedan put…
Ispili kafu u ime vremena
Kojih nema… eh
Sjećam se…

2.11.2009.

A GDJE SAM TU JA?- Stojanka Seka Zakić

Tražih te u sjeni

svojih vjerovanja,

u šumoru grana

starih jablanova,

ali meni vješto

tvoj lik sad izmiče…

Šta od mene hoće-

šta mi to bol viče?

Putevi te zovu,

da ih opet pratiš,

a daljine kažu

da se njima vratiš;

gdje da se uklopi

još nečija želja-

da l’ bih i ja tebe

poželjeti smela?

1.11.2009.

RAZMIŠLJAM – Branka Zeng

Listam stranice

Vremena koja

Sada su prošlost

Otkrivam

Tajnu koju

Skrila sam

Od sebe

Od Tebe

Od svih ”

ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!
PESMA NEDELJE
ISTORIJA-Aleksandar Hercog
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!

Kada su ti usne dodirnule moje
a prsti ko dirke lupkaju po meni
zaspali smo nemo misli nam se roje
ja te žarko molim stranicu okreni

FavoriteLoadingAdd to favorites

511total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4852

2 comments

  1. Please wait...

  2. Please wait...

    znam ja sta radim……pozzzzzzzzz

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.