ТРАГОВИ

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Не могу трагом у нетрага
Јер се изгубио безгласно
У сивилу прошлости, све до славске
Иконе која је благослов кућишта,
Имена и сржи опстанка.

Не могу ни трагом дедова
Јер су без трага оставили потомке
А трагају а трага нема.

Не могу трагом ни у бесмртност
Јер само трагови воде у трајање
И опстајање до пуног смисла
Огрнутог временом у коме могу да се поклоним даровиманеугаслих имена
Мојих предака.

Не могу трагом ни у прошлост
Ни у будућност јер трагови нису
Навикли да унапред буду исписани.

Не могу ни ја да оставим трагове
За моје потомке јер “сежу” само
До колена а нога додирнула дно
Па по угаслом времену
По мраку корача везаних очију
Да после чукундеде избрише трагове.

FavoriteLoadingAdd to favorites

217total visits,2visits today

Dragoš Pavić

Autor: Dragoš Pavić

Po struci sam profesor srpskog jezika i knjizevnosti, dugi niz godina sam radio po osnovnim skolama ali sam vec cetrdeset godina u Velikom Gradistu. Izdao sam zbirke pesama "Kaskade","Nebeska zvona", "Kliktaji duse" Antologiju poezije pesnika Veliko Gradiste, "Duboki koreni" su na recenziji,citao sam poeziju i u vasem Krusevcu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.