SENKA – Milovan Petrović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
149 пута прочитано

Slabo se svetlo po sobi širi

sveća je već pri kraju,

plamičak trepti razbija tamu

a psi u hladnoj noći laju.

 

Trepere zvezde, severac duva

snegom je sve zavejano,

lisica noćas svoj plen ne traži

ledom je sve okovano.

 

Po drumu snežnom jedna se senka

umorno, tromo vuče;

„Samo još malo, još koji korak

i eto već sam kod kuće.

 

Mnogo je zima i leta prošlo,

prošli su mnogi dani,

meseci, godine, mladost sa njima

još prozor svetli u tami.

 

Poslednjom snagom senka se kreće,

pred pragom kuće pade,

ispruži ruku, suza se sledi

umreše  zadnje nade.

 

Sveća se ugasi u maloj kući,

sat kraj slike stade,

starac sliku dodirnu rukom;

„Tuđino eh ko te dade“.

 

U mračnoj sobi starica tužno,

čisto za sebe reče;

„Nešto mi govori… možda i tebi?

da on nam doći neće“.

 

Petrović Milovan

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/48902

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.