IMATI, NEMATI, UMETI … (mojoj majci)

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
99 пута прочитано

Moja mati odavno

Ne može više da mi dođe

Umorila se sirota moja

Od teškog  puta koji je prešla

Možda i zaboravila kako se korača

Mnogi su septembri prošli

Odkad je prekoračila granicu samozaborava

I odlučila da se odmori od sebe

Možda i od mene

 

( radujem se ako je tako

radujem se mama ako te ne bolim više)

Rođena

Raduj se i ti

Što me deveti septembar više ne boli

I što sam zaboravila

Tvoj poslednji umorni korak

I poslednju reč i dah

 

Majčice

Ja pamtim mnogo više:

Sebe sa tobom

Od mog prvog nesigurnog  koraka

I prve nerazgovetne reči

Ne zaboravljam

Ljubav koja mi je udahnula  život

I naučila me da hodam

Govorim

I živim…

…I da volim

I kad onaj kog volim ode od mene:

Ne odlazi (ljubav) iz mene

i ne  sećam se

Tuge što nekoga nema

Već sreće što sam ga  imala

Imam.

Umem.

copyright © Nena Miljanović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49202

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.