ПРЕВИШЕ……Александра Младеновић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
124 пута прочитано

ПРЕВИШЕ

 

 Кад отвориш  ковчег тајни,

                           назад тада нема;

превише ме сила још за

                           нит  живота  веже.

Конопце ми плете бука

                           рака преголема,

остајем прегорда, сама,

                           док сви други беже.

 

Сакупљам све дане прошле

                           у ломачу гнева;

ноћи ту, врх њих сад нижем

                           јутром да их спалим.

Оглувећу стогласјима

                           венца што ми пева;

Превише је. Ако. Ни за

                            чим не жалим.

 

Комади ми меса цвиле

                           са задахом хада;

деру се, ван себе ткива,

                           из утробе вриште.

Врисак песме ум  већ глуши

                            док исписујем, о јада,

последњу ми вољу. Трени,

                            превише ми је иште.

 

Претешки за цеви, ћуте

                            у кутији меци,

тишина  коб по руци реже,

                            мрви костуру снаге.

Овај пут  бити варварином,

                            прекасно је, реци;

омрзнуше ми се груди ове,

                            сапи  израбљене раге.

 

Без кресива распалићу ноћи

                            залуд бачене у дане;

превише ми вожњи укруг

                            на вртешки смрти.

У бари тој од пламења нек’

                           стаблу сагоре гране;

превише је. Рингишпил?

                           Остао је да се врти.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/4931

8 comments

Preskočiti na obrazac za komentare

  1. Please wait...

    A, jooooj!!!!
    Hoces li da ti dodjem tamo i da te malcice isprasim! Zasto, zasto me cinis tuznooom……..
    Necu vise da te citam…ne ni slucajno do sledece… al molim te nemoj da je ubilacka… isprepadas me celu!!!!

    Pa bre Alex

    1. Please wait...

      Па постави ЛУТАЛИЦЕ…..хехехе….
      Лепа,не јаочи,бре!
      Друго моја, у твојој Алекс данас преломило се на двоје…..а само једно осећам да је моје….зато је песма таква…
      Немој бежати и на мене режати!!!!
      Боље на речима но на делима.Зар не?

  2. Please wait...

    ne na dvoje – ti si cjelina koju volimo i cjelina moraš da ostaneš; ti si dio nas koji smo te zavoljeli – zar se ne osjećaš tako. Mi funkcionišemo tako što se nadopunjujemo. pozzz od

  3. Please wait...

    Otkuda ti ideja da pišeš ovakvu pjesmu(?) – (sva sam se naježila) – mislila sam da ne komentarišem više na ovom mjestu, ali me nešto nagnalo.
    Ima li jutros osmijeha na tom lijepom licu? Ljubić za od koja te voli

  4. Please wait...

    ,nema od jutros,ali procice,nadam se kao i puno puta do sada….Kako si mi ti danaske?

  5. Please wait...

    Odgovor ćeš naći na počeku bloga.

    • arsenije lalatović on 06/11/2009 at 6:09 pm
    • Odgovoriti
    Please wait...

    пишеш лепо а тужно
    замисли љето.Сунце.Море, плаже …
    zaklopi oči i uživaj
    veliki pozzzzzzzzzzzzzzzz!!!!!!!!!!!!

  6. Please wait...

    Uh…….bice mi jos teze,veruj……….necu nista zamisljati……….ipak,hvala na trudu koji uvek ulazes u mene odvracajuci me od tame……..mog sumornog leta i mora crnila……
    stisni svoju draganu uza se i voli zivot…alhemicaru….i nas drugacijih mora postojati,zakon je to ravnoteze….da tame nema ne bi znali svetlost raspoznati…..
    pozdrav……..3A

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.