Zbog nje je i jesen lepa – Nenad Đekić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Ne volim jesen,kad kiša pada

i kad vetar orgulje svira,

tad se osećanja, na hladnoći skupe

a na suncu su, lepša i šira.

 

Svanu baš jedan tmuran dan,

jedva naterah sebe, da pođem od kuće,

tad na ulici tebe sretoh,

odjednom posta za jesen vruće.

 

Baš kad pomislih da sunca nema

i da će tek doći  kad šuma  olista,

ono se stidljivo iz prikrajka javi,

to beše tvoj osmeh što greje i blista.

 

Gde odu zvezde kad svane dan?

To nikad ljudi nisu znali.

A ja ih vide u očima tvojim,

vrati nebu zvezde, ti lopove mali.

 

A ovih dana mora su mirna,

nema talasa da lađe nose.

Gde nestaše, ti talasi silni?

Znam, ti ih sakri u svoje kose.

 

Sad su i reke tihe i neme.

Gde nesta žubor, umilan, blag?

Nigde ga nema a svuda ga traže,

u tvom se glasu oseća, njegov trag.

 

Shvatih sada zašto si lepa,

nežna i mila, đavolica mala,

jer je priroda darežljiva bila,

sve ti je svoje, najlepše dala.

FavoriteLoadingAdd to favorites

227total visits,3visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49345

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.