Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
64 пута прочитано

O koliko puta ćeš
poljubiti staklo,
misleći da ljubiš
moje lice,dečače od porcelana!
I živećeš tako
tužno i usamljeno,
na kraju police mog ormara.
I sve dok jednoga dana
budeš poželeo da te nema,
ne zbog tuge i ne zbog stakla,
već zbog sebe sama;
bacićeš se na pod,
tu pred mojim nogama
i razbiti u hiljadu komada.
Aja,ja ću plakati ko sada.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49518

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.