МОЈ ПТИЋ…… Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
67 пута прочитано

copy-of-fotografija0072

МОЈ ПТИЋ

Са тобом сам упознала грех
дно дубље од вулкана,
у трену изгубила све,
од мака постала мања…

Глуве ми усне посташе,
пресушише извори даха,
када ме савлада смех,
ја ходах тлом од стакла….

Дубине нико не разуме,
док тама царује душом,
ништа се не препознаје,
само завлада пустош…..

Неком помаже сламка,
неком ни пружена рука,
а ја сам ти се дала,
гоњена љубављу мука….

У вечност гледах тада
очима белог анђела,
Није ти било ни жао
да кршиш крила стамена!?

Живела сам моменте,
од речи би настала суша,
да није било илузије,
празна би остала душа!

Када нешто имаш па изгубиш,
осетиш пепела мирис,
ако Свето Писмо отвориш
изнова крећеш да живиш!

Онда када лава је кренула
да куља и руши све,
као птица сам се винула,
да спасим огњиште…..

Птић беше у паперју,
али обрадова се Сунцу,
нико не познаје таму
док стварно не спозна душу….

После свега још више волим,
и старе ране зарасле,
нове никако не солим….
Што не уби носи се уза се!

(с) Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49686

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.