BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
172 пута прочитано

BANOVIĆ STRAHINJA

Kad se srpski junak u tazbinu spremi,
bogovi se samo pogledaju
a boginje poglede zamrse.

A on na se dibu i kadifu.

Tad cudesna coha sajalija
pompezno se zaogrne plamom
jer je sunce rumenom ucini.

Kad se soko vine na djogata,
sa vihornom kosom u svitanje
uzvitlanom kroz suncanik zore,
Afrodita ispod vedja gleda,
a Atina zeli da ga nikom ne da. 

I muski se pogledi susrecu
kada vide takvoga djidiju.
Omadjija i staro i mlado.
Suraci se dikom uznesose
a surnjaje pogled ne podizu
da se sretnu s njegovim ocima
jer klecaju kolena ponosna
od udara groma isppd vedja.

Kondir ide iz ruke u ruku
da pposluze dicnoga jinaka.

Osvanulo jutro zagorceno,
kadamajka za poharu javlja,
kuce nema, snaha odvedena.
Porucuje silan Vlah-Alija,
potrazi me Strahinicu Bane,
naci ces me  na Kosovu polju,
il’ ces izac’ s glavom na ramenu
i odvesti tvoju mladu ljubu,
il’ ces ostat’ s poganim umenom
da gavrane hranis na Kosovu.

Kako mu je srce poskocilo
kad sagleda grozote nevolje.

Pomislio da ce zatrebati
da se neko u nevolji nadje,
pa zatrazi pomoc tasta Jug-Bogdana,
al’ i pomoc mladjanih suraka,
svi se listom oglusise hrabro,
ne htedose il’ ne smese medju Turke,
dati zivot za nevernu sestru
ucini se njima nesuvislim.

Ode hrabro Banovic Strahinja,
obeco je mladoj supruznici
da ce uvek zivot poturiti
ako treba da zrtvuje za nju.

Evo dodje i prilika zgodna,
nece tako daobraz izubi,
da svi kazu da Strahin ne smede,
uplasi se, podmetnu sudbinu
da resava stihijom zivote.

Preuredi sebe u Turcina,
govor mu je carski k’o sa dvora,
kad okrete kroz tursku ordiju
i kad Turci videse Strahinju,
pomislise velikas sa dvora,
govor mu je kicen i ispravan,
ispod calme pogled gromom bije,
sklanja mu se i staro i mlado
dok on pita za bega Aliju.

Dugo ga je Kosovom trazio.

Kad ga nadje u cadoru silnom,
uveri se da je celnik mocan,
okruzen je svilom i odlicjem,
sluze njega mlade lepotice
dovedene iz carskog harema.
Pije Turcin, oci mu krvave
i on ljubi Strahinovu ljubu.

Ugleda ga silan Vlah Alija,
ne bese mu ravno po Kosovu
vec usvesti nestade orgije
svestan ko je Turcin ispod calme.
Prepoznade srpskoga junaka
jer je bio zarobljen u Banjskoj,
al ne vraca dobrom krvozednik
iako je u ropstvu postovan.

Pozva njega da se caste vinom,
a ljuba je vec njegova bila,
nece hteti nazad sa Strahinom,
ni da cuje niti da ga voli
kao sto se bila obecala.

Strahinicu srce zaklopara,
oci mu je mreza premrezila
kad ugleda ljubu u narucju
pobesnelog, silnog odmetnika.

Koplje pruzi te mu sator srusi
i izazva njega na poljanu
gde im Turci mesta nacinise
kuda konji galopom jurnuse,
polomise perne buzdovane,
naostrene sablje dohvatise,
sa konja se bacise na travu,
zeljni krvi, da odseku glavu.

Nosise se letnji dan do podne.

Dva junaka, mora se priznati,
ali mrznja pridodaje snagu.

U ljubavi prema svojoj ljubi
ppverova da ce presuditi,
nek dohvati sablju polomljenu,
neka resi krvavo bojiste
i pomogne onom kome hoce.

Ppslusa ga mlada nevernica,
krnjom sabljom Strahina po glavi,
obli njega krvca po ocima,
zamagli mu vihoirno bojiste,
prepade se, zlu se ne raduje,
odluci se jednim magnovenjem
pa zubima zakla Vlah-Aliju.

Uze ljubu na svoga dorata,
pustaju ga Turci kroz ordiju,
ne ppmislja niko da ga spreci,
put ga vodi do Krusevca grada
u tazbinu srpskih Jugovica.

Hrabrost, drskost, ljubav al’ i mrznja
pomesali kondire sa vinom,
prelila se casa pred Strahinjom,
jer nasrcu da sestricu smozde
sto je pomoc pruzila Aliji.

Ne dade je Banovic Strahinja.
Stojte tamo mladi Jugovici.
Meni pomoc vise ne trebuje.
Mogao sam i ja da je smozdim,
nije zato pomoc ni potrebna,
trebalo je junastva i snage
kad se borih sa silnim Alijom
jer i moja glava bese ugrozena,
a ona se za njega odluci
strahujujci da cu je ubiti
zbog neverstva sto je prisiljena,
jer Alija ne moli za ljubav
vec otima i obesti cini.

Nemojte se braco sramotiti.
Uskoro ce borba na Kosovu,
tamo cete moci u jurisu
iskazati sve svoje vrline,
odbraniti srpstvo od Turaka.

Nema vise bratskog obecanja,
ni zakletvi na vernost doveka,
danas ste se mladi obrukali,
pijte vino u svome Krusevcu.

Ode junak u malenu Banjsku
da sagradi za sebe dvorove
i sahrani preminulu majku.

Nema vise takijeh junaka
ko sto bese Strahinijcu Bane.

Kad se srpski junak u tazbinu spremi…

 

© Dragoš Pavić

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/49989

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.