СТОП – Љубодраг Обрадовић
17 februar 2007
СТОП
С. Јесењину
Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?
У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?
Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.
То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.
Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.
Љубодраг Обрадовић
No related posts.
Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.
Loading ...
Nema komentara to “СТОП – Љубодраг Обрадовић”