ОПОМЕНА – Драгош Павић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
134 пута прочитано


ОПОМЕНА

Проговори гуја камењарка
што пресвлаку оставила нама,
дарова нам под јабуком јаде
да нам живот личи на покладе.

Истерани из затишја раја,
понесоше ћупове смрскане,
надањем се у залеђу зоре
обазреше у грозници живо
Јер гнусоба учини напоре
И утка се у прозукло ткиво.


Огромне су раздаљине пукле,
на видику ни семенке нема,
векови су даровали паклу,
само ветар оркестрира снажно
да њих двоје сможди и загрцне.

Што сотона свакодневно пали
низ хридине од пакленох стена,
распламсава жаришта векова
а ми ћемо некролог писати
да нам буде вечна опомена.

© Драгош Павић

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50124

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.