ЗАДАХ ТРУЛЕЖИ – Срећко Симић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
158 пута прочитано

ЗАДАХ ТРУЛЕЖИ

(времену спорог умирања)

 

Док ходам самоћом новембра позног
и изнад облака оловних небо ми бежи
под ногама престало је и да шушти
све се лагано предало трулежи.

Од скора ми магле даљине робе
и кораку мом је покрет све тежи
док се погледом за сламку хватам
живот се свесно предаје трулежи.

Ни глас који ми ветар доноси
ни арија драга да ме разнежи
јер са њом упорно јутро ми просипа
у тешко буђење мирис трулежи

У мојој постељи након поноћи
и љубав је престала да лежи
уместо ње ми на јастук спава
сивило позне јесење трулежи.

Новембар на одру живота плаче
док чекам жељно да заснежи
можда ће пахуље невине и нежне
белином прекрити слику трулежи

Вести ми светске етар доноси
од којих се срце рањено јежи
док џелати славе пирове победе
жртве наричу из своје трулежи.

И ако ме живот упорно учи
да ће од клице што је крај стазе спустих
с пролећа избити цветак нежни
све мање верујем у лепоту цвета
који ће процветати из своје трулежи.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/50331

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.