МАЛИ СВЕТОВИ
Још цвет понекад задене у својој коси.
Сунца зрак
заигра на њеном врату.
Док се башта купа у септембарском злату
њени кораци у пластичним
сандалама пазе,
да цвет не згазе,
да сенком живот продужи роси.
У очима покупи плави свод.
Њене се руке заиграју у цветовима,
у наборима прекривача на баштенском столу,
у коси.
А онда ногу пребаци преко ноге.
Испод лаке летње хаљине прошета јутарњи лахор.
На столу замирише јутарња кафа,
и њен поглед
као лептир слеће са цвета на цвет,
на мој осмех и моје риме,
а ја сам срећан
јер још увек имам свој мали свет,
јутарњу кафу,
и на уснама њено име.
Add to favorites