Слика мога села – Ивана Зајић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
131 пута прочитано

Поред пута кућа мало,
Над њих магла се наднела,
У њих мало душа стало –
То је слика мога села.

Пут нас поред школе води,
Где смех дечји већ замире,
Јер се ретко дете роди,
А све чешће се умире.

Одумиру и занати,
Млади другде траже срећу,
Тек понекад неко сврати
Да у цркви пали свећу.

Житна њива пуста оста,
Ал’ упркос река тече
Испод нашег старог моста,
Сваког јутра, подне, вече.

Покрај реке воденица
Од давнина стоји сама,
Родног огња жеравица
У грудима вечно нама

Гори као нека свећа
И сећање наше буди,
У туђини нас подсећа
Где то живе добри људи.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51730

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.