ZNAŠ VEĆ MORAVCE – Zoran Petković

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
106 пута прочитано

ZNAŠ VEĆ MORAVCE

Vratiću se
u tvoj san
I upaliti tvoje
hladno ognjište.

Vratiću se
u tvoj san i doneću
malo poezije
za sve naše
prijatelje i neprijatelje.
Doneću malo hašiša,
malo ljubomore
za tvoje prijatelje.

Vratiću se
u tvoj san
i doneću ti
malo licemerja i nade.

Ispred tvog prozora,
Ispred ogledala
I napuštenog balkona
zamirisaće pomfrit,
salata, roštilj i pivo.

I znaš već Moravce.
Aperitiv će mi biti
tvoj karmin.
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.

Vratiću se
u tvoj san
I doguraću čak
do čokoladnog mleka
I kafe.

Obećavam,
Neću se napiti.
Doći ću po džemper
koji mi štrikaš
 godinama
I poneću kofere.
Za jedan dan,
za petnaest,
za sezonu
Ili za epohu.

Više nije važno
ali ću doći
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.



STRAH

 

Ne plašim se

više ničega.

Samo noći.

Strah me je

od noći.

 

Kada smo u strasti

goreli

kako nismo znali…

Kako nismo znali

da je Zemlja

za nas mala?

Kada smo u strasti

zašto nismo

slušali srce?

Kako nismo znali?

 

Dođi i pogledaj me

ja sam živ.

Bolestan

ali još moje usne

nisu rekle…

Dosta.

Kada smo u strasti

goreli

kako nismo znali?

 

Sada svake noći

 čekam

I kroz prozor

posmatram put.

Ne plašim se više
ničega.


ni boga ni smrti.

Samo noći.

Samo tisane.

Samo oči.

Samo tvoje zelene

vidim u snu.

Samo tvoje

zelene sanjam.



MENI JE SVEJEDNO

 

Pucam kao staklo.

nervozan i neznam

šta radim.

Šta pričam,

šta pišem?

 

Sve same fraze.

Umoran sam.

Asfalt i kamen

imaju dušu.

Nervozan sam

I pucam kao staklo.

 

Umoran i ravnodušan

na ptice i na cvet.

Meni je svejedno

pada li kiša

Ili sneg?

Da li je dan

Ili je noć?

Meni je svejedno.

 

Umoran sam

I sve jedno mi je

pada li lišće

na moje selo?

Teče li reka

u pravom smeru?

Meni je svejedno.

Duša je pusta.

Prosto pukne.

Prosto sagori

I to je to.



ĆUTANJE

 

Opet smo sinoć

sedeli u kuhinju

I zurili u plafon.

Ćutali,svako za sebe.

Hteo sam

da ti kažem….

Uradi nešto.

Ruku mi dodirni

pre mog praha.

 

Uradi nešto.

Đavo zaseo i čeka.

Sve je moje

Ispred tebe.

Ispod krv ne teče.

Posle,

napravi abažur

od moje kože

Ili je daj vukovima,

anđelima,

meni je sve jedno.

Uradi nešto.

Tišina je

kod oltara.

Bog čeka.

Moje stare kosti

đavolski škripe.

Dodirni me

pre praha.

Pre božjeg slova.

Svi čekaju.

Neka bude kraj

Ili raj.

 

Uradi nešto.

Isprazni pepeljaru,

skuvaj kafu,

otvori pivo…

Samo ne ćuti,

samo ne ćuti.



SRPSKI  LAVIRINT

 

Ti si mi sve.

u mom kamenom dobu,

u mom pasjem životu.

Moja slepa ljubav

Ili pusti snovi?

Ukopan

pred tvojim očima,

pred tvojim

zelenim.

 

 Život mi

postaje suvišan.

Pred tvojim zelenim

zastali ja i most.

Ti si na drugoj
strani.


Moj tihi anđel.

 

Ili sam se vratio

Ili idem kući?

Jednostavno,

zastao sam.

 

Prestar sam

u svojoj
improvizaciji.


Zastao

pred tvojim očima

kao pred zidom.

Kao divljak kamenog
doba.


Još letim na metli.

 

Igram nesvesno

Srpski gambit

dok pljušte

snovi kiše.

Idem za tobom.

Drugo ne umem.

 

Napolju je

hladni januar.

Ili je moja smrt

pred vratima.

 

Ja drugačije ne umem.

 Da ponovo

slušam Bramsa

Ili da na sve pljunem,

da sve zaboravim?

Da počnem ponovo?

© Zoran Petković

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51750

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.