Pesme nedelje maja 2016.-bira Lepa Simic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
102 пута прочитано

ГДЕ   МИ   ЈЕ  ДУША –ЗОРИЦА ШОШИЋ МАКСИМОВИЋ

 

На међи груде моје,

сагнуте главе стојим

Чујем шапат утваре

Не тражи,
више ништа није твоје
Питам,
која је ово земља?
С којe сам ja планете?
Чије сам дете?
Ко ми је мајка?
Станите,
ви бедни људи!!
Ту ми је колевка!
Ту је моја мајка !
Ова брда су њене груди!
Познајем мирис њен!

Немирна душа,
стално ове међе снива!
У безнађу лутам,

у зидине ударам,
Тражим!
Где ми је душа?
Питам вас?
Ви нељуди у Човечјем телу,
што присвојисте земљу,
колевку,
мајку моју.
Где ми је душа…
где ми је душа…

ЗОРИЦА ШОШИЋ МАКСИМОВИЋ 

DUŠA JE ŽIVOTNA OSOBINA – Milka Vukić

Procvale dugine boje…

Kroz nebeska plavetnila

Pokrila je magla teska….

Ljudska greska!?

.

Zagrmise vjetrovi,

Isplakene kise presusise…

Uznemirise se ptice I mravi…

U nesreci svi su sami.

.

Ipak svanuce….

Svevisnji svetlost poslat ce…

Ozivjet ce sve iznova….

Nada je u dzepu strpljiva.

.

Smirena ljubav je trajna…

Andjeoska krila neslomljiva,

Blagoslov sve obnavlja…

Dusa se na duse oslanja.

.

Dusa zivot radja I uzdize

kroz oblake zivotne promaje….

Dusa je zivotna osovina

Vjerom I duhom rotirana.

 

НЕ МАРИ ЗА МЕНЕ – Кристина Анђелковић

Не мари за мене,пусти самотњака.
Зар волети можеш његове тишине?
Не гледај у очи потмулог чудака,
његово је срце ковчег пун прашине.

Не мари за мене,зашто би да трунеш?
Пустињак је варан самовању вазда.
Кораке му неме пратити не умеш,
нит’ слушати песме што од муке сазда.

Не мари за мене,нашто ће ти беда?
Зар да ходаш са мном ка литици смрти?
Осећања своја самотњак ти не да.
Не мари за мене,траг љубави утри.

Не отварај ковчег прашњави и стари.
Остави ме саму,за мене не мари.
K.A

 

ДИШЕМ – Невена Милићевић

Некад кратко, искидано,

некад дубоко,

смислено…

Дишем и кад мислим да не дишем.

Чини ми се понекад

да знам смисао,

не знам да ли си некада

тако удисао?

Јасно, с циљем,

као да гледаш свет из ваздуха.

Некад дишем на силу.

И моји удаси су тада јачи.

Као роб, кога господар тлачи,

ја тад дишем пркосно.

Тако дишем кад заборавим

да удасима миришем читав свет.

И сетим се да смисао никад није изузет

ако га ја не умем спознати.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/51943

2 comments

  1. Please wait...

    Gde mi je duša. Od Zorice Šošić Mitrović
    Ovo vam dodje kao šapat duše.
    Kao pesma koja je suzama ispisana. Bravo.
    Ovako složene reči a hvalisati svoje i ne preuveličacati je za svaku pohvalu.
    Još jednom BRAVO.

    1. Please wait...

      Hvala Lukicu!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.