ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!
Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одoleва,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!
Све је у свемиру записано,
а у жилама траје.
Страх леди помисао,
да време крај доноси,
да све пролази и нестаје,
само он стоји и пркоси!
Сваки засеок, запис један!
Свако село, једна заклетва!
Све свето у њему лежи…
Недоумице разбија истином
и вечну тајну светом проноси!
Све што јесмо,
јесмо од давнина,
јер он стоји и пркоси!
© Љубодраг Обрадовић
Песма је изговорена на манифестацији *ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ* 03.07.2011. године уз пратњу Радета Кошанина на фрули. Више на: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=6998
Add to favorites