Пред кућом дрво – Ивана Зајић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
126 пута прочитано

Пред нашом кућом расте дрво,

Ту под прозором му је место,

Кад устанем, њега угледам прво,

У хладу његовом одмарам често.

 

Засадише га давно преци,

Још у време рођења мог.

Док изнад крошње надлећу врапци,

Уживам у сенци лишћа његовог.

 

Њишу се гране док ветар пири

А монотонија лагано убија.

Са грана сочно воће мири,

Укус ме његов слатко опија.

 

Све дебља постаје дрвена кора,

Опада лишће, последња ласта одлази.

И моје лице је препуно бора,

Досадан живот мени пролази.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/53269

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.